Пластеник као извор зараде на малим пољопривредним газдинствима

0

Решење за пољопривреднике са малим поседима, или градске породице које имају мало земљишта на селу, могло би да буде узгајање поврћа у пластеницима. Четворочлано домаћинство може да се издржава приходима које доноси пластеник од 2.500 квадратних метара, а његова изградња, у зависности од опреме, кошта од 12 до 15 евра по квадрату.
У Србији у овом тренутку има тек нешто више од 6.000 хектара под пластеницима или стакленицима, док се у Војводини налази око 40 одсто од ове површине.
Када се узме у обзир то да приходи са једног хектара под пластеником или стаклеником могу да буду већи од прихода са 150 хектара под пшеницом, рачуница је јасна. Пољопривредник, да би живео од ратарства, треба да има неколико десетина хектара земље. Просечан посед код нас је око пет хектара, тако да многи пољопривредници могу да реше егзистенцију управо кроз пластеничку производњу.
Србија, како истиче наш саговорник, још увози добар део раног поврћа, које би се могло узгајати управо у пластеницима, тако да простора на тржишту има довољно. У пластеницима се гаји готово све поврће. Најчешће су то салата, паприке, парадајз, краставци, па диње, келераба…
Готово све поврће завршава на зеленим и кванташким пијацама. Мањи део пласира се у велике трговачке ланце, а неког организованог откупа нема. За пољопривреднике би, такође, било одлично решење када би у пластеницима или стакленицима гајили врсте у циклусима, и тако би, из негрејаног стакленика, добијали две бербе годишње, а из грејаног и до три или четири.
Ако би се неко, рецимо у околини Београда, одлучио да узгаја поврће у пластенику, најмања површина на којој би производња била исплатива је 20 ари. Међутим, ту робу морао би да продаје само на зеленим пијацама, где су цене по килограму нешто веће. У супротном би производња била неисплатива.
За мало газдинство од пола хектара могућа је одржива производња, али да није удаљен више од 100 километара од Београда. Роба би могла да се продаје на кванташу, где би већа количина надоместила нешто мању цену у односу на пијаце. Средња газдинства, која захтевају ангажовање радне снаге, могу да функционишу на 2,5 хектара.
Мала газдинства у околини Београда могу да зарадена овај начин, јер не плаћају ПДВ, мали су им трошкови транспорта и јер користе погодност директне продаје на пијачним тезгама, где је цена и највећа.
На Каленић пијаци, примера ради, роба може да се прода скупље него било где другде. У Лесковцу је већ другачије, они робу немају где да пласирају, транспорт им је скуп, на граници су опстанка и без два хектара под пластеницима не могу одржати производњу.
Десет ари под пластеником за породицу крај Београда довољно је да преживи, али без икаквих трошкова за летовања или зимовања. За озбиљнију производњу потребан је бар хектар земљишта.
Цена пластеника се креће од 10.000 евра за десет ари до 150 евра по квадрату за мултипластенике, висине шест метара, са најсавременијом технологијом и компјутерским вођењима наводњавања, грејања, проветравања. Међутим, за озбиљнију производњу потребно је бар четири хектара, јер су на мањим површинама неисплативи, због великих трошкова. Они се углавном греју на дрва или угаљ, јер су гас и струја прескупи.
мр Младен Павловић
ПССС Падинска Скела

Подели

О аутору

Градска општина Палилула

Оставите коментар