КАКО ДОБИТИ ПОСАО У ИНДУСТРИЈИ ВРЕДНОЈ 37,19 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

КАКО ДОБИТИ ПОСАО У ИНДУСТРИЈИ ВРЕДНОЈ 37,19 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

0

Још док сам била млади студент јапанологије, старија колегиница са славистике ми је објаснила да је Филолошки факултет заправо факултет за образоване домаћице, те је она себи на време нашла прилику, којој ће да кува и спрема укусна јела, зачињена Андрићем, Јесењином или сопственом поезијом.
Међутим, ипак мислим да већина студената не уписује филолошки факултет са том намером и то не само зато што их услови живота приморавају да раде, већ и зато што у томе виде остварење своје личности.
Имају ли средњошколци идеју шта би све могли да раде једног дана, кад заврше филолошки факултет. Или боље, имају ли студенти филолошког факултета представу како све могу да употребе своје знање једном кад стекну диплому?
Ево мале ретроспективе занимања и могућности, више или мање познатих студентској популацији.
Наставник у основној или средњој школи – ограничено на стандардне језике који се уче у школи
Наставник у приватној школи језика – даје шире могућности, али зависи од платежне моћи
Преводилац у фирми – ограничено на велике фирме које могу да имају сопствене преводиоце
Новинар/репортер/критичар/извештач/преводилац у средствима јавног информисања – занимљиво и ретко
Дипломатска служба-још занимљивије и још ређе
Рад у државним органима – сигуран посао, скромна плата
Било шта друго што има веће, мање или никакве везе са филологијом – најчешћи је посао пословне секретарице, или неки други административни посао. Најраспрострањенији вид запослења за једног филолога у Србији.
Књижевни преводиоци – Једино за шта су филолози стварно школовани и уједно најслабије плаћен посао. С друге, стране, сан сваког филолога, али веома тешко остварљив, осим зарад личне сатисфакције.
Међутим, оно што студенти у Србији углавном не знају је да је преводилачка индустрија у свету много више од преводилачке агенције „сам свој мајстор“ какве углавном срећемо овде. Преводилачка индустрија је заиста индустрија и вреди 37,19 милијарди долара, од тога у Европи 51, 09% са годишњим растом од 6,23%. Највећи међу њима имају по више хиљада запослених широм света. Овакве фирме су у вечитој потрази за младим перспективним кадровима свих профила за читав низ послова:

Преводилац и лектор

- преводилац (ово се углавном односи на хонорарне преводиоце јер је принцип оваквих агенција да раде са хонорарним преводиоцима и лекторима)
- лектор/коректор (опет најчешће хонорарни)
- пројектни менаџери (поред знања одређеног језика неопходно је познавање енглеског као језика кореспонденције (Пројецт Манагер)
Тренд код светских фирми је да запошљавају људе широм света и није нарочито тешко добити посао као пројектни менаџер у некој од тих компанија у Шпанији, Америци итд. Овакве фирме често траже младе људе из различитих делова света пошто имају предност да владају енглеским и својим матерњим језиком, па је њихов посао да остваре контакт са хонорарним преводиоцима у својој матичној земљи.
- стручњаци за контролу квалитета (QА специалист) – Принцип великих агенција је да раде са хонорарним преводиоцима. Али квалитет преведеног текста који испоручују крајњем клијенту ипак не препуштају случају. За ово ангажују стручњаке за контролу квалитета, било у виду сталног запослења или на хонорарној бази.
- ДТП стручњаци – поред самог превођења, један текст прође дуг пут од тренутка када је примљен до тренутка када се клијенту испоручи готов превод. Поред лектуре и контроле квалитета, један од могућих корака је и припрема за штампу.
- терминолози – занимање које вероватно није познато код нас. То су особе чији је задатак да, у сарадњи са клијентом, направе базу кључних термина и њихов превод на циљане језике, коју затим достављају преводиоцима који раде на овим преводима, као и да базу ажурирају у редовним временским периодима
- креатори базе превода – још једно овде непознато занимање, обично када су у питању стални клијенти са великим и типским пројектима. Креатори базе превода имају задатак да креирају преводилачку меморију која ће да садржи све преводе за одређеног клијента и коју ће преводиоци моћи да користе у даљем раду како би се постигла конзистентност.
- управљање ресурсима – особа задужена за регрутовање преводилаца или лектора у матичној земљи
- и многа друга занимања.

Огласи се свакодневно појављују на различитим међународним специјализованим преводилачким порталима, као и на сајтовима компанија које су у потрази за кадровима.
За ове послове је, међутим, поред добре воље и завршеног факултета пожељно, а често и неопходно, предзнање односно добра техничка поткованост, познавање рада у преводилачким алатима, познавање процеса контроле квалитета у складу са стандардом ЕН15038, лектуре, коректуре, употребе напредних опција МС Оффице пакета итд. Поред тога, пројектни менаџери треба да познају специфичности вођења пројекта у једној оваквој преводилачкој агенцији, радне токове, начине обрачуна, специфичну терминологију…

Иако у Србији преводилачке агенције свакодневно ничу као печурке, овако озбиљан приступ послу има свега неколико фирми, па је тешко доћи до одговарајућег искуства и знања.
Међутим, очекујемо да се ускоро и у Србији појави школа за обуку пројектних менаџера за рад у преводилачким агенцијама, као и школа за преводилачке и QА алате. Припреме су у току
О новим информацијама у вези са школом обавештаваћемо вас на нашој Фејсбук страници
Више информација о преводилачкој индустрији уопште можете наћи на веб страници http://www.multilingual.com/


http://eurotranslate.rs/

http://www.youtube.com/watch?v=uRp9SlnSKoYВидео прилог о фирми Еуротранслате

Подели

О аутору

Градска општина Палилула

Оставите коментар