Догодило се на данашњи дан

0

По оснивању БСК-а 1. септембра 1911. године и пре самог тог чина, наши играчи нису одмах имали свој терен, а тренирали су у Кошутњаку, на стадиону нашег најстаријег клуба – ФК Соко.

Наш први стадион је био на локацији где су сад Универзитетска библиотека и Архив Србије. На том месту је пре тога био хиподром, све до 1890, када је, после Бара Венеције и Бањице, измештен на данашњу локацију – на Цареву ћуприју – па се зато стадион звао „Тркалиште“.
Заслуге за добијање нашег првог фудбалског објекта припадају председнику београдске општине и председнику министарског савета Љуби Давидовићу, који је БСК-у доделио плац, а за финансирање његове изградње најзаслужнији је био Јездимир Ђокић, директор Кредитног завода. И Давидовић и Ђокић су били оснивачи БСК-а.

Добијени терен је био прилично нагнут па је било потребно да се изврши нивелација. Били су потребни велики земљани радови, па је ангажована најјефтинија радна снага – око 100 робијаша из београдског затвора, којима је плаћана надница од тадашњих 0.20 пара динарских.

Отварање стадиона на бившем Тркалишту одржало се на православни Васкрс, 6. 7 и 8. априла 1914. године – Ускршњим лоптачким турниром – а учествовали су БСК, БСК ИИ, тим Трговачке академије из Земуна, Српски мач и Велика Србија ИИ, те суботички САК. Турнир је трајао три дана. У стадион је уложено тадашњих 10000 динара, а направљене су покривене трибине са ложама и седиштима за преко 700 гледалаца.

На жалост, фудбал у Србији је брзо замро, јер су дошли ратови. Прво два Балканска, па одмах затим и И св. рат, те је клуб у периоду између 1914 – 1919. био распуштен. Наш први стадион, у близини данашње локације парка Ташмајдан, је за време првог светског рата разорен од непријатељске артиљерије, а служио је и као камп за аустроугарске војнике, који су стадион додатно уништили користећи грађу са трибина. Стадион је касније чак узоран претворен у њиву са засађеним кукурузом и кромпиром од стране аустроугарске власти, због глади која је владала.

По завршетку рата, објекат на коме је наш клуб играо своје утакмице је обновљен, те је вратио првобитну намену. После неколико реконструкција, објекат је примао до 10 000 гледалаца. БСК је од краја марта 1919. ту играо све до изградње Архива Србије 1927 и до пресељења на Топчидерско брдо 1929. године, на место где је сада стадион Партизана.

Подели

О аутору

Градска општина Палилула

Оставите коментар